Disleksija, disgrafija i diskalkulija su termini koji pripadaju terminologiji školskog rada, ali se ne koriste često u praksi.
Ipak često je primetno da je u razredu dete koje je „lenjo, odsutno ili nemirno..“ Učitelji od prvog razreda intuitivno naslućuju probleme deteta, ali im je rešenje nepoznanica. Dete sa teškoćama i velikim trudom ostvaruje niska postignuća u pisanju, čitanju i često matematici. Nakon godina truda i pokušaja, dete i dalje čita veoma sporo i pravi perzistentne greške, preskače redove, a ono što je pročitalo reprodukuje oskudno. U pisanju se evidentiraju greške spelovanja, preskakanja celina i oblikovanja slova. Dete je sve više frustrirano i počinje da gradi mehanizme odbrane koji zapravo liče na neprimereno ponašanje, nezainteresovanost i negativizam. I dok je čitanje u prvim razredima osnovne škole bilo samo po sebi motorička veština, od petog razreda čitanje i pisanje postaje sredstvo putem kojeg dete stiče nova znanja. Obimnost gradiva ne daje vremena za sporo čitanje i teško razumevanje pročitanog, pisani zadaci se odlažu jer zahtevaju suviše truda.
Problem koji smo opisali nije redak, ali se često ne ume imenovati. Termini koji se koriste u logopedskoj praksi su disleksija, digrafija i diskalkulija.
Disleksija je jezički poremećaj koji se manifestuje teškoćama u učenju čitanja kao i sposobnošću čitanja koja je ispod očekivanog za uzrast, uprkos adekvatnoj i kontinuiranoj edukaciji. Problemi koje definišemo nisu uzrokovani drugim poremećajima, stanjem ili bolešću ili neadekvatnom edukacijom.
Disleksija je posledica nedograđenosti pojedinih jezičkih subsistema što onemogućava integraciju neophodnu za uspešno izvođenje složene veštine čitanja.
Dete pravi greške premeštanja slova u rečima čime dobija potpuno novu reč ili neologizam koji često ne primećuje, ali koji ometa razumevanje pročitane rečenice ili teksta. Preskakanje redova i dodavanje nepostojećih reči takođe su prisutni.
Disgrafija kao jezički poremećaj može, ali ne mora pratiti disleksiju. Manifestuje se lošim motoričkim oblikovanjem slova, skupa, sa izostavljanjem, ubacivanjem ili premeštanjem delova reči, rečenice ili teksta u prepisivanju, pisanju po diktatu i samostalnom pisanju. Detetova brzina i tačnost u pisanju ne odgovara očekivanom nivou za njegov uzrast. U zavisnosti od tipa disgrafije, osnove poremećaja su u okviru jezičkih subsistema i/ili grafomotornih sposobnosti.
Teškoće u usvajanju matematičkih znanja i jezika nazivaju se diskalkulija. Manifestacije variraju od deteta do deteta, od teškoća u pisanju cifri i brojeva do nemogućnosti razumevanja i usvajanja matematičkih pojmova i procesa. Potrebno je razlikovati teškoće u usvajanju znanja od teškoća u usvajanju matematičkog jezika.
Disleksija, disgrafija i diskalkulija, kao poremećaji javljaju se pojedinačno ili u kombinacijama koje ostavljaju različite posledice na detetovu uspešnost u školi, a posledično i na njegov emotivni život i sazrevanje kao ličnost.
Ako naslutite da vaše dete ima neke od navedenih karakteristika obavite temeljnu dijagnostičku proceduru. Dijagnostička procedura se sastoji od korišćenja odgovarajućih baterija testova za svaki od pomenutih poremećaja. Nakon obavljenog testiranja utvrđuje se postojanje ili nepostojanje predispozicije za ove poremećaje na predškolskom uzrastu kao i prisustvo ili odsustvo istih na starijem uzrastu.
Nakon utvrđenog rizika za disleksiju i disgrafiju ili postavljenje dijagnoze, pravi se plan logopedske terapije koji je usmeren na jezičke sposobnosti koje su u osnovi problema, a istovremeno prilagođen ličnosti vašeg deteta.
Rani preventivni rad i rano postavljanje dijagnoze temelji su uspešne terapije i zaštite vašeg deteta od psiholoških posledica ovih poremećaja.